Gušt i dert

MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

pitija | 21 Avgust, 2015 15:19

9 дан

Пада киша лагано, као да зна да је земља око мог дрвета тврда, па натапа полако. Неко рече : „Ова киша лечи“.

Данас нисам заливала дрво, али ми је зато стигло пуно порука:

Мариана ми јавља: направила рекламу за нашу групу. Хоће да ми је пошаље, али не може преко ФБ. Шаље ми на мејл, али не може одједном. Шаље из два дела. Сад не може да избаци на групу, али ићи ће преко ју тјуба  Како волим људе који кад нешто желе да ураде, нађу начин, уместо  оних који не желе па траже изговор“. Мариана је једна од оних која увек нађу начин и пут.. .

 Стигла порука и од Сање. Још увек је расположена:

-           Хахаха, пала киша, али свеједно, залила сам цвеће, не дрво, јер није имао ко да ме слика, тако да се ја и не виидим – хахаха. –

 Погледах слике што послала. Шта ли је ово ситно? Личи на нану. И ја имам нану у дворишту. Ма добро је, нана је врло корисна лековита биљка а лимунада с наном је баш освежавајућа. Видела моја Милчица у турској серији. Бар нешто корисно из серије. Сад често правимо лимунаду са наном .

-          Нисам могла данас, код нас пада киша и велико је невреме – пише Марија.

-          Хоћу кад се опоравим – јавља ми Александар – а као доказ шаље фотографију ноге у гипсу. Ау.Ух јао..

-          Здраво, нисам вас заборавила.Није имао ко да ме слика, али ево сама сам се потрудила.. – јавља и Бојана. Вратила се с мора и сликала своју кајсију.

Обрадова ме коментар моје драге колегинице  Гаге:

-          Морам да похвалим станаре зграде у којој живим. Удружили смо се и купили младо дрвеће које је засађено ове године испред наше зграде. Заливамо га и лепо напредује. – ха знала сам да ће нам се придружити, само...... није ми јасно зашто нам се Јела не јавља? И она је део тима за све активности. Она често чува сестричину, мали Лену, па може с њом да пошаље неку слику, помислих.

 

10 дан

 

Данас се и  моја Милчица вратила с мора......ишла је да ради. Њен први посао.

-          Kако је било на послу? Је ли било тешко? Бринула сам.- питам је.

-          Јесте. Знала сам да ћеш да бринеш, Зато ти нисам све ни јављала.

-          Кад сам почела да бринем о мом дрвету, било ми је много лакше. Увек је лакше кад се нешто ради, кад нечим преокупирамо мисли.

       Хоће да јој покажем моје дрво. Сад има ко да ме слика, али не журим. Прво да га види. Важније је да оно више није жедно. За данас поподне најавили опет кишу, па не морам да га заливам. Пажљиво га гледамо са свих страна; пребројавамо преостале зелене листове. Навијамо да преживи.

Милчица ме пита:

-          Што си изабрала баш то дрво?

-          Не знам. Изабрало оно мене. Волим изазове.

-          Шта ако се осуши?

-          Неће, наћи ћу му неки лек. Мора да постоји.

Укључујем компјутер а са екрана ми се осмехује колегиница Јела и њена сестричина Лена: заливају једну патуљасту крушку. Ха, како сам срећна. Како је дивно имати овакве колегинице, које ти „виде“ мисли. Још написала:

-          Није да се правдам, слика са Леном је од пре 6 дана. Прво ми се покварила косилица, замисли у сред лета; не иде да се сликам у корову.... онда 2 сахране у комшилуку, а данас ми се породила снајка. Живот је много чудан и интересантан... и тако.

Баш је све лепо рекла. Тако је: живот је чудан и интересантан, ... и леп, ако га испунимо  добрим људима.

 

11. дан

 

Јутро је пријатно и сунчано. Данас ће моја Милчица да слика моје дрво и мене. Морам лепо да се обучем.

 Око дрвета неке рупе, а и земља некако црна. Шта ли је то и од чега?- забринух се мало. Неће ваљда неко да ми отрује дрво? Ма, сигурно се неко играо и кишбраном боцкао сад већ меку земљу..   

Јуче на улици купих честитку за децу оболелу од  рака. Ја често купујем такве честитке… и моја деца купују.  Затражих  честитку од стидљиве продавачице и пре него ми понуди. Само, људи све више сумњају у такве продавце. И критикују ме што сам наивна. Кад стигох кући, однекуд се појави  сумња.  Време делује и на мене. Да није превара? – помислих, и та мисао ми не даде мира. Натера ме да укључим компјутер, нађем Институт за онкологију и радиологију и пошаљем мејл. Волим овај интернет. Одговорише ми одмах – није превара.

Значи могу и даље да верујем људима.

Кажу да ће поподне и надаље падати киша, па нећу морати неко време да заливам моје дрво.  Наравно, обилазићу га и даље. Само,  шта бих могла  да радим за тих 5мин које сад имам вишка? Онако успут!

Ускоро почиње школска година, нешто ћу се већ сетити:  ту је моја Марианa; и моји одговорни људи и моје сродне душе. „Дрво се на дрво ослања, а човек на човек“ – како је то лепо кад имате на кога да се ослоните. А ја на срећу имам и више од 5 људи. Ја сам баш срећан човек.  

Ха, можда  следећу акцију назовемо: „ Моје срећно  .......?!“

Komentari

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

mastalica | 21/08/2015, 15:57

Sreca!

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

pitija | 24/08/2015, 20:03

slažem se da je u ljudima sreća. I ljubav

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

Јанакис | 25/08/2015, 16:35

Напето ово би око дрвета и кише, права драма.
Али што јесте јесте како су бандере заливене телефонски сигнал је много бољи :-)
А пошто је верни читалац :-)) остао неукључен барем смо једно дрво од удара грома спасили :-)

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

pitija | 25/08/2015, 19:41

Janakis dragi, ja sam mislila da ti umeš da čitaš između redova - nije stvar oko napetosti nego, .. ali mudra si Ti glava . Poz - drago mi je da me čitaš i ja bi Tebe ali ne mogu da Te nađem

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

pitija | 25/08/2015, 22:11

janakis, ja "čekala Godoa" na svoj način, cenim tvoj komentar, pa mi malo krivo, što ti bilo nezanimljivo

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

Janakis | 26/08/2015, 10:06

Pitija, sa uživanjem sam čitao. I posebno mi je drago što je jedno moje "dobacivanje iz mase" našlo mesto u priči.

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 12 nastavak - KRAJ

pitija | 26/08/2015, 10:45

Janakis "usreći me prelepa reč" - jeeeeee

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb