Limunada

како и ,,само човек'' звучи велико, а тек, ЧОВЕК :)

kad me ČOVEK inspiriše

Одлично...

da, čovek može mnogo, tek ga neke nepredvidjene situacije uvere u moć reči, osmeha, zagrljaja, prijateljske rukr...
Prijatno!

Баш лепо пишеш..читам сада и твоје раније текстове, свиђају ми се, поздрав :)

draga pitija, proročice iz apolonovog proročišta u delfima ovakve misli u tvom postu sam i očekivao i slažem se sa tobom - nije važno koliko imaš već koliko ti je potrebno.veliki pozdrav

"domaćice" hvala

sonatice, baš si me obradovala svojim komentarom, poz i tebi

mediterraneo - drago mi je što počinjemo da se prepoznajemo- još veći pozdrav

С једне стране, знамо да је сваком људском бићу потребна и машта или бар веровање да ће му једном бити боље, а с друге, још му је потребније да буде објективан и схвати зашто је ту где јесте и шта је учинио како би ту остао или одатле отишао.
Наравно, они који сматрају да им је место негде другде због квалитета које поседују, промашили су живот, али им је увек неко други крив за то, где год били.
Сматрам да зрео човек треба да буде свестан где му је место и шта је учинио за себе и да, сходно томе, буде срећан што је ту где јесте, а да, кад може, оде на неко летовање, види бели свет и врати се кући, свестан свог генетског кода и реалности.
Недавно је једна колегиница пред колегом и преда мном изјавила како сам ја романтична душа и како је требало да се родим у доба романтизма. Такве изјаве су ми у најмању руку смешне јер онај ко познаје то доба -зна колико је то било тешко време. Колико је великих стваралаца тог доба, и богатих и сиромашних, поумирало од туберкулозе! Да и не говоримо о положају жене или о писмености!
Извини, занех се мало јер си ме инспирицала, а речи твог пријатеља јесу драгоцене и одличан су путоказ ка сазревању.
Твој текст је диван, као и остали које сам прочитала.У тако мало речи рекла си све што треба рећи, на један заоста импресиван начин.
Највише што свако од нас може јесте управо то - да буде Човек, а ти то засигурно јеси, кад овако гледаш на свет у коме живимо.:-)

E, kada na vreme shvatiš suštinu življenja, onog običnog, "normalnog", tada sve postaje lakše, čak i kada misliš da je sve otišlo do djavola.

Pozdrav!

runsmoitren , drago mi je što si se "zanela", i što sam te inspirisala - a još draže kad sretneš nekog sličnog sebi. poz

roksana - upravo to. Poz

Možeš uvek više nego što očekuješ, samo ako jako želiš i ako ne dozvoliš spoljnim okolnostima da te ometaju.
Čovek je jedino biće koje ima emocije, zato smo i drugačiji, često nas emocije vode više od razuma.
No, svakom je potrebna prijateljska ruka.

Bili ste upravu kad ste rekli da
ce mi se svidete ;)

Draga Dragana,
uvek si me cudila svojom iskrenoscu i cistim decijim osecanjima. U tebi je ogromna pozitivna snaga i znas da jako znacajno utices na ljude. Ta emocija se, dabome, prenosi i na tvoje textove. Citalac ne moze a da ne oseti tvoju toplinu, iskrenost, saosecanje sa ljudima, nadu u bolje sutra, pozitivizam...
Trebalo bi zanemariti kadkad i necije greske u tehnikalijama, zarad jednog toliko veselog i upornog stava prema zivotu, pa makar se on granicio sa infantilnoscu, jer zvuci tako poznato, a opet postaje nendemican,u svetu u kom zivimo, a narocito kod
mladih...