Gušt i dert

ЖАО МИ ВРАТА

pitija | 15 Januar, 2013 10:12

    Некада је Дон Кихот  водио борбу против ветрењача. Данас неки ученици у интернату воде борбу против врата. Разлика је ипак огромна , јер је она борба била симболична и часна, ова данас је срамно буквална : наиђе набилдани младић пун себе на врата и подругљиво им каже: »Глупа врата, ја сам најјачи. Јачи сам и од тебе », и снажно боксером распали по њима. А јадна врата ћуте и трпе, шта ће кад су слабија. Као последица те „величанствене“ борбе остају рупе - срамни трагови. И тако редом, бум, трес, бокс, још мало па ће сва врата у дому да буду побеђена. Није ми само јасно зашто снажни младић није одустао после првих врата, кад је видео да је јачи, него је настављао да одмерава снагу са следећим и следећим и тако ће ваљда да тера до последњих, све у нади да ће нека можда чак и да му се супротставе? А можда ће да окрене и други круг?

          Сад се сетих сцене из филма «Лајање на звезде» када је ученик боксовао против козлића, а «филозоф» рекао :» Јадан козлић. Ја ћу да навијам за козлић :  коо-злић, коо-злић», па и мени дође да тако навијам за врата « Враа-та,  враа-та,  враа-та...».

           Жао ми јадних врата.

      Жао ми очију што морају да гледају те ружне рупе, желела бих очима  само  лепоту .

      Жао ми и уплашених ученика који то виде а морају да ћуте, јер не дај боже да се ти набилдани младићи окрену против њих .....( можда су  ове јуначине некад и њима показивали своју снагу , али пошто о том неизмерном јунаштву ови мањи нису смели да причају, а ни трагови нису остајали као ове трајне рупе на вратима, оставили су их на миру јер, без доказа победе  није им било занимљиво ).

      Кад мало боље размислим жао ми и тих јуначина што не могу да схвате да осим мишића треба да вежбају и своје најјаче и најмоћније - сиве ћелије, па нисам сигурна да ће у животу осим против врата извојевати још коју победу.

         Жао ми и свих који мисле да интернат није њихов, па није важно ако га неко ружи и рањава.

         Проћи ће године и једног дана ће их пут нанети поред ове плаво беле зграде, и тад ће схватити да је Дом ипак био и њихов, јер је био део њихове најлепше ране младости, и тад ће осетити стид, а можда и грижу савести.      

П.С. овај текст је написан пре 6 година. Данас је због камера ситуација мало боља .

Komentari

Re: ЖАО МИ ВРАТА

lora1 | 15/01/2013, 11:16

Jako lepa prica .
Na zalost,uvek nekog naselja,nad slabijim;a cisto sumnjam,da ce taj ikad osetiti grizu savesti...Nadajmo se,da je shvatio,da se treba boriti sa sopstvnim nezadovoljstvom?
Eh,koliko je takvih prica ostalo,a sve te ustanove i dalje trpe pojedince.
Svaka tvoja prica je izuzetna.

Re: ЖАО МИ ВРАТА

pitija | 15/01/2013, 11:25

Lora1 draga prijateljice, to sad već mogu da kažem, najviše me boli nekultura i glupost i što smo taoci manjine koja ne shvata da je kulturno okruženje prijatnije za život i što je sve što NAS okružuje NAŠE ( jer je deo našeg života).

Re: ЖАО МИ ВРАТА

lora1 | 15/01/2013, 11:59

Deaga moja Pitija...ako bih ti ispricala kako se ovde radi u ovoj zemlji,shvatila bih da je ovaj zapad,postao,haos.
Secam se,kada je moja lcerka (tada je bila u gimnaziji)dosla upkana i pod jakim stresom kuci.Tog dana,su uleteli neki huligani,u skolu i usred nastave,porazbijali sve klupe,prozore,maletretirali profesore,a decu su primoravali da skacu krzo prozor,i to usred belog dana.Moja malena je bolovala mesec dana od strah i mislim da se nikad nije povratila od tog soka.
Nije kriv samo sistem i drustvo,ja mislim da to sve krece iz kuce pojedinaca.

Re: ЖАО МИ ВРАТА

машталица | 15/01/2013, 12:07

ево за мало охрабрење и да бар ваше уши чују лепоту, ако очи не могу да виде...
прелазим пешачки и две госпође средњих година разговарају и тек ће једна:,,али добро, у задње време се мало поправило, као да су културнији мало људи, и то пре млади, а не ово старо, па не можеш ни ...''
ето има помака :) и зато пишем коментаре, да вам не бих писала писма дуууга, него мало краћа :)позз
и да П.С. где вам је ћирилица? :)

Re: ЖАО МИ ВРАТА

lora1 | 15/01/2013, 12:29

Mastalice, hvala na ohrabrenju:)
Nikad,nisam kazala,da mladost,ne moze da bude ucitelj meni,jer,ja postujem ljude,a ne gdine .
Mnoge lepe misli,sam cula bas od dece,a ja bih umrla za omladinu.I,kazem,da ne krivim,nijedno dete,jer svi smo mi rodjeni jednaki.Vaspitanje,ali i zelja za ucenjem onog boljeg.

Za cirilicu,ne mogu,jer ovde gde sam,nemam ili ne znam da namestim. Inace bih jako volela da pisem 0

Re: ЖАО МИ ВРАТА

pitija | 15/01/2013, 13:21

Драге моје Лора1 и Машталице, подстакле сте ме да уместо коментара овде напишем следећи текст - "уместо коментара"- хвала за дивну инспирацију. до следећег дружења поздрав

Re: ЖАО МИ ВРАТА

Јанакис | 15/01/2013, 19:33

Прилично верно и упечатљиво описана стварност. Мислим да и у овом случају вреди поука из приче Живот учи најбоље. Само што се та школа плати највише.

Re: ЖАО МИ ВРАТА

pitija | 15/01/2013, 20:07

Јанакис - hvala što čitaš moje priče

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb