Gušt i dert

Одговор

pitija | 23 Januar, 2013 19:27

( Једна скоро љубавна прича)   Волео је да чита; сате је проводио у сигурном свету књига, далеко од свега што га је окруживало; далеко од оних чији је он плод био. Одлазио је у свет јунака, бежећи од света изгубљених душа. Временом се поистоветио с њима и скоро да је успео да не чује тишину око себе, која је гушила јаче од било које свађе, да не осећа хладноћу која је владала у погледима његовог оца и мајке, да не види предају у срцу оца, које се гнушао и због које је био љут више него због наивности и безобзирности којом је мајка тражила љубав свуда сем у својој кући.Толико се трудио да је скоро преварио себе.

 Увек се смејао гласно и причао; причао само да не чује своје мисли и своје страхове. Оне су се пробијале јако и болно, а он је се све гласније смејао, да је то све мање личило на смех, а више на крике и вапаје.

Сам, ружно рањен и уплашен тражио је одговоре у књигама и добијао их за многе ствари, али за најважнију их није добио.

На многе ствари се човек навикне, само ако се довољно труди и ако рано почне да вежба. А он је почео да вежба раније него би ико требало, још као дете.

 Љубав – превара, презир, понижење, предаја, бол и одвратна тишина. Тамо где љубав умре, тамо је њен гроб, а у гробу је тишина и нема живота.“ -  Да ли да плаче, да моли, да се нада, да се љути....? Ко би знао одговор на та питања и где да их тражи? У књигама које је читао није их било, а није имао кога да пита. Он је био споменик на гробу љубави, на коме  је писало:

Нема љубави, не постоји, чувај се ње, може да повреди, јако заболи, живи без ње – трагови свакодневице урезивали су се све дубље и дубље, у душу, у мисли, у срце и остављали ружне ожиљке.

 Није ни приметио како му је та хладноћа дан, по дан, ледила срце.

 

Она је волела да чита; сате је проводила у сигурном свету књига, далеко од свега што је окруживало, далеко од свих чији је плод била. Одлазила је у свет љубави, бежећи од света мржње. Временом је заволела тај свет и скоро да је успела да не чује свађу око себе, речи увреде којима су рањавали себе двоје људи које је највише волела, људи који су јој подарили живот. Њен отац је повремено био више син а мање oтац, а њена мајка је понекад у својој борби за своје место, за љубав прелазила границу и повређивала и себе и све око себе; страсно желећи љубав, стежући је, а она је све више измицала, као што песак, цурила између прстију кад се сувише стеже шака.

 Њене очи боје чоколаде биле су некако сетне; причала је тихо да би чула своје мисли, жеље и наде у које је све јаче веровале.

На многе се ствари човек навикне, само ако се довољно труди и ако упорно вежба. Била је дете, али није хтела да се навикне на живот без љубави.

Љубав је лепа, љубав је грађевина коју градиш целог живота, у коју уносиш веру, труд, знање, мудрости и срце. Љубав постоји.“ - У књигама које је читала налазила је одговоре за питања која су је мучила и подгревала своју веру. Училе су је да се за љубав треба борити и она је била спремна.

Та вера јој је грејала срце и пружала безусловну и безграничну љубав.

Очи боје чоколаде загледале су се једног дана у очи боје планинског извора. Сета је полако почела да нестаје из њих. И у зеленим очима је засјало сунце. Почели су да се друже, да причају дуго о свему, да се смеју и били на корак од.... а када су руке требале да им се споје, када је пожелела да му пружи све оно што њена мајка њеном оцу није умела, он је отишао.

Ненавикнут на толику топлоту уплашио се. Тај тренутак истинске среће  суочио га је са страхом да можда неће моћи да је сачува, као што његов отац није успео да сачува љубав његове мајке. Опет су се јавила питања без одговора. Био је тотално збуњен, тражио је сигурност.

А живот не даје гаранције ни одговоре пре времена. Све има своје време, треба га само знати сачекати.

Она је остала да га чека, јер за њу борба подразумева и чекање.

Чекала га је у нади да ће њено срце отопити  његово па ће јој се вратити.

А можда га више и не чека, можда се нама само тако чини; можда  је његово срце заледило њено........

Верујте како вам драго, зависи које сте „књиге читали“.

Komentari

Re: Одговор

mastalica | 23/01/2013, 20:37

naravucenije je:,,ne citajte knjige" salim se :) hmhhm lepse mi da samo to napisem , hvala na novoj prici izasla sam iz krize, ali samo za neko vreme... :)

Re: Одговор

merkur | 23/01/2013, 21:49

...ili naocare u boji...nekom duga, nekom sivi oblak, pa kako kome, a zivot svakako prolazi.
Interesantna prica.

Re: Одговор

pitija | 23/01/2013, 22:06

merkur - da dok život prolazi neko se preda a neko bori. poz

Re: Одговор

lora1 | 24/01/2013, 15:48

divna i poucna prica,al' za one koji imaju jos vremena,zelje,ili bez straha!
Stvarno,koje sam knjige citala?:)

Re: Одговор

pitija | 24/01/2013, 21:32

lora - dok je čovek živ trebalo bi da "čita". Poz

Re: Одговор

nena58 | 24/01/2013, 22:12

Priča je odlična. Ja se trudim da budem dobar čitalac.

Re: Одговор

Јанакис | 24/01/2013, 22:34

Изузетно! Надајмо се да ће њена "борба" редиговати прочитано и надвладати страх.

Re: Одговор

pitija | 24/01/2013, 22:38

janakis i nena58 - nada poslednja umire. poz

Re: Одговор

pitija | 24/01/2013, 23:27

janakis pišem ovde jer ne umem na tvom blogu. upravo sam čitala tvoje pesme i razmišljanja. važno je da se putuje ka nečemu, a ko je u pravu nije uopšte bitno. poz

Re: Одговор

Јанакис | 25/01/2013, 19:31

Наравно, ако је пут и ако су путници прави :)
Драго ми је да си свратила.

Re: Одговор

pitija | 25/01/2013, 22:38

Јанакис - uvek kad ugrabim malo vremena, već imam nekoliko prijatelja kod kojih obavezno svratim. poz

Re: Одговор

Јелена | 26/01/2013, 00:52

Предивно, у праву си увек треба ићи напред, летети, ходати, пузати, као год али само напред!

Re: Одговор

Batiica | 03/02/2013, 22:36

Predivna je :)

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb