Gušt i dert

DUG

pitija | 21 Jun, 2016 19:21

Oво је обична прича о једном доктору.

Пре много година завршио је медицину -  због белог мантила. Лепо му је стајао и у њему је некако био сав важан. Одувек је волео да буде важан. Већи од других. Моћнији.

Оперисао је лако, брзо и добро. Многима је спасио живот, а то није мала ствар. То не може свако. Зна се ко одлучује о животу и смрти. .  Мало по мало, како то обично бива, прво неприметно, почео  је о себи да мисли као о равном Њему.  Мислима му је био све ближи а себи је изгледао све важнији и све поноснији. За неке  то није био понос, већ  охолост, али није се обазирао ни на кога. Најлакше преваримо себе; лаж најлакше попуни празнину на души.

А онда је помислио да би ваљало то и наплатити.  Подигао је себи цену – и буквално.  Најтеже је први пут, после је све лакше; оправдања је било безброј, а касније их није ни тражио. Постало му је потпуно нормално да наплаћује своје услуге. . Прво изокола, па све директније и отвореније.. Тако се све више удаљавао од обичних, малих људи.

Једино се није удаљио од ћерке. Једино њу је волео јако и топло, а опет некако посебно. Једино пред њом није желео да буде већи, важнији, моћнији. Једино га је она још везивала са некадашњом "малим", обичним човеком какав је био некада.

Операција сваког органа имала је своју цену.  Једноставно је размишљао: није његова одговорност што је  живот пун неправди.  Није његово да мисли о томе да ли ко и колико има.  "Колико ко да, толико ће и добити" - мислио је. То је универзалним закон.

Није он обичан месар, није он било ко, он је велики, он је најбољи, он је ..... па скоро Б....

Да ипак није раван Њему  схватио је оног дана кад му се ћерка разболела.

 Зар је могуће да се и њему десило исто што и обичним, малим, неуким људима? Зар је и он ипак само један од њих? Отрежњење  је било болно.

 Истог трена се сетио. Знао је шта је једини  спасоносни лек.

Новац.

Треба му.  

Треба много.

Треба му много због ћерке.

Узео је листу најтежих пацијената који су били код њега. Записао  је адресе и кренуо од куће до куће.

Само би покуцао, а онда без речи, са понизним погледом, истим оним којим су они њега не тако давно гледали,  сад он њима пружао коверту са новцем. Као једина разлика између њих некада и њега сада, стајао је грех. Зато је крио поглед.

Остављајући их затечене и у чуду, брзо би се удаљавао журећи до следеће куће и следећег  пацијента .

Знао је да не може да се нада излечењу ћерке, све док и последњи дуг не врати.

 

 

Komentari

Re: DUG

daria | 22/06/2016, 23:36

neverovatno!

Re: DUG

Žoković | 23/06/2016, 17:23

Ma koliko kod čovek bio uspešan, samouveren, inteligentan, sposoban, nikada ne može da predvidi sutra. Kažu onaj ko danas drži pištolj u ruci, sutra će imati metak u grudima...Ohole ljude uvek sustigne ono što je prokleto u njihovom ponašanju i ophođenju prema drugim ljudima, a to je ono što nije ljudsko, ono što oni seju ne mareći za druge...Priča upravo svedoči tome u korist. Sjajno kao i uvek!

Re: DUG

pricalica | 23/06/2016, 20:28

У болници је лежала са мном једна обична жена са села, са обичном простонародном философијом, која је рекла следећу мудрост: Не можемо на лекара свалити сву кривицу у вези мита ако им сами тај мит носимо.
Али да, људи не размишљају да тргују душом и дечјим здрављем. Јер овакав подао начин трговине није са Богом, већ одметањем од Њега. Ту није ни ђаво крив, јер - наш је избор.

Re: DUG

genije | 23/06/2016, 22:16

Da li poznajete tog coveka gospodjo pitija ?
Sta mu je sa cerkom ?
Zelimo nastavak price

Re: DUG

pitija | 24/06/2016, 17:10

Janakis, čekam Tvoj komentar!

Re: DUG

Јанакис | 01/07/2016, 23:22

Uh, Pitija, sama si tražila :-)
Sad ću mnogo da mudrujem, jer sa malo riječi teško da ću reći ono što namjeravam. Neću ni sa mnogo, znam unaprijed da mi to nikad ne uspije, al''ajde kad već čekaš i kad mi nije mrsko brbljati.

Poštujem i pozdravljam pouku odnosno poruku koju si poslala. Mnogo smo mali i najmanji smo kad povjerujemo da smo veliki. Prihvatam i da valja 'platu na nebu' zaslužiti.

Ali...
Ne mogu ovaj način gledanja na Boga da prihvatim, pa to ti je... Božije kazne, strah od Boga, kažnjavanje porodice (djece posebno) itd. Biti dobar, da ne bi bio modar - za mene nije dobrota. Onda si samo mečka naučena da igra u strahu od vatre. Ako si dobar iz svoje unutrašnje potrebe, ne iz straha ili interesa, već iz sopstvene slobode/urođenosti/karaktera/ljubavi/nutrine... ne znam ni sam da definišem, onda je to nešto. Onda si napravio neki korak na putu individuacije.

Ako smo nešto iz straha ma od čega ili koga, kad se okolnosti promjene ili kad strah pređe granicu izdržljivosti postajemo zvjeri. Odatle veliki poklonici bratstva i jedinstva (što iz straha, što iz interesa i dresure) postadoše u novim okolnostima najveći zločinci.

A ima još nešto...

Sjetim se odmah mnogih divnih a bolesnih ljudi, bolesne djece, patnje... da li mogu pomisliti i prihvatiti da su kažnjena/i i/ili odbačena od Boga, da su zaslužili ili da su im roditelji to zaslužili i da je to Bog?! NE!

Sloboda, ljubav, nada, vjera, utjeha, spas a pre svega ljubav koja se ogleda i kroz slobodu koju imamo da živimo svoj život - to mora biti pokretač- to je Bog.

Nikolaj Velimirović napisa parafraziram sve što činiš vezuj za nebo (tako nekako), slažem se, ali iz ljubavi i svojom slobodom, željom, voljom, a ne iz straha ili interesa.

Ako pročitam obrisaću, a Boga pitaj šta sam pisao...

Izvini.

Re: DUG

pitija | 02/07/2016, 10:30

ajoj, možda ja nisam bila jasna u priči, koja je verovali ili ne istinita. Svidela mi se NE zbog toga što ga je "stigla kazna", naročito i ja ne verujem i ne volim ono kad kažu da deca ispaštaju za grehe roditelja, - to mi je tako uh - nego zbog toga da nema izuzetaka, da smo svi jednaki, nema povlašćenih i da treba pre nego posatnemo oholi i pomislimo da smo iznad drugih ( Boga sam uzela samo kao sinonim za Veličinu, ne iz verskih razloga) i ponizimo drugog, da treba pomisliti kako bi bilo nama na njegovom mestu. Ali ako nisam shvaćena, znači da nije dobro napisano.

Re: DUG

Janakis | 02/07/2016, 11:16

Shvaćena si Pitija, i poruka priče je na mjestu.
Nego znaš kako, kad je moj komentar u pitanju, jednostavno su mi misli odlutale u tom pravcu nakon čitanja a ne u onom osnovnom pravcu priče. Digresiram ja tako ponekad od teme... bude to jače od mene. Zakucam se za neki detalj i možeš ti pričati ovamo šta hoćeš :-) Janakis je odlepršao u nekom 'svom' smjeru :-))

Napomena:
Nipošto nemoj ova moja skretanja sa osnovne teme da shvataš u smislu - nije dobro napisano.

Re: DUG

pitija | 02/07/2016, 11:50

e sad mi je lakše - evo čitaj moju sledeću priču, baš je na temu greha koji se prenosi na decu. Obično taj strah treba da "drži dalje od greha" roditelje, a ne misli se kako to utiče na dete koje misli da nosi tuđ greh. E moja sledeća priča je o tome. Poz

Re: DUG

mastalica | 10/07/2016, 18:20

Ne znam da li je priča istinita, ali je poučna i mislim da je upravo potvrda Nenadove da tako kazem ,,teorije'' o dugu predaka koji placaju deca.

Re: DUG

pitija | 10/07/2016, 18:28

maštalice neeee, nisam to htela da kažem, več da ne smo svi jednaki, nema povlašćenih

Re: DUG

krilaandjela | 11/07/2016, 19:33

Прича је лепа, порука је проста, мада би ти ипак додаооно што причалица даје у свакој својој причи...парафразираћу наум свој за наум твој, јер ми се и Јанакисови коментари допадају, јер су опсежни, заокружени и у стилу, узима праве вредности људи као бића и њихове врлине ка којим треба тежити...Чинећи другима помоћ у било ком виду и смислу чиниш слободу својој души, њеној ширини да ум спозна осећај испуњености и светлости која сија у очима. Само тако научен у животу у коме си нашао своју сврху чиниш ред и своје место потпуним и вредним и сви твоји после тебе лако стају у величине које граде.
Ето толико од мене,поздрав, и опет да додам свиђа ми се откривање особине људи кроз твоје приче.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb