Gušt i dert

Буђење

pitija | 30 Januar, 2013 23:53

 Није волела да иде у кинеске продавнице. Ипак, понекад је ишла, јер су само они имали  те беспотребне симпатичне ситнице, којима нико не може да одоли, јер бескрајно увесељавају. Због хладноће у продавници, продавачица је била у јакни, пришла јој је и стидљиво питала шта тражи, а онда док су обе тражиле оно што јој је требало, осетила је иза себе строги поглед газдарице. Брзо је платила, свесна да газдарица није откуцала фискални рачун и изашла напоље на светло дана, да што пре заборави мрачну атмосферу која се осећала у продавници.

Док је вадила ствари из торбе зазвонио је телефон.. „Можеш ли да замислиш шта ми се десило прексиноћ? Кад сам излазила из апотеке напали су ме неки дечаци, ударили, одгурнули и узели ми новчаник са пензијом и документима.“- чула је дрхтави глас рођаке.

 „Страшно. Имала сам и ја пре неколико година исто искуство, могу да замислим како ти је. Јесу ли ти много узели?“ – покушала је да утеши узнемирену рођаку.

„Пензија није велика што је у овом случају добро, јер ми нису много пара узели, али требаће ми много пара да извадим нова документа. Како ћу следећи део пензије да подигнем без документа, а како ћу документа да извадим без пара? Јуче сам цео дан провела у полицији. Можеш да замислиш да су се чак смејали што сам се толико узнемирила, јер се такви случајеви сваког дана дешавају, није то ништа посебно... Кажу, позваће ме да идентификујем дечаке кад их нађу, али ја сам им се захвалила, - нећу да ми после неко разбије прозоре и нападне ме и код куће; па ја сама живим“.

 „Требају ли ти паре?“ – пита је.

 „Не хвала. Не смем да се зајмим. Хтела сам само мало да се изјадам.“

 „Ако некако могу да ти помогнем, слободно ме назови“ – спустила је слушалицу а онда пожурила да заврши са ручком док крене на посао.

Данас мало касни па ће морати бициклом. Жури да што пре стигне уобичајеним улицама; код прве кривине поред канти наилази на прву групу паса луталица, али је они овога пута не примећују,а и навикла је на њих. Није се плашила паса, све док је два пута нису напали. Тада се више љутила на пролазнике који нису стали да јој помогну него на псе. Сад је научила како да се одбрани и опет их се не плаши. Код друге  групе канти, наилази на човека који претура по кантама. „Добар дан“ – увек му се јави, познаје га од раније кад су радили у истој фирми, али не довољно да зна и разлог његовог запуштања и пропадања. На једној сахрани, неко јој је скоро рекао, читао је своју песму и сви су били затечени како је то било добро написао.

Мало је закаснила, али на портирници није било никог. Била је свесна среће што ради у једној од малобројних , преосталих друштвених фирми, а најважније, волела је свој посао. Прионула је на своје данашње задатке, док је колега поред ње разговарао службеним телефоном. Радио је то у последње време често. Прво није приметила, а онда је почела да запажа да разговор траје врло дуго, да је о тотално опуштеним небитним стварима и да је позвани број мобилни.број. 45 минута неважног разговора, а ни наговештаја крају. Почела је да се нервира. Изашла је до магацина ходником  прекривеним прљавштином, у чијим ћошковима се скупила прашина, а поред канте је било исто толико смећа као и у њој. . Изгледа да теткице овде не залазе. Отварила је прва врата, тешко иде, друга нису ни затворена, брава клима, један рам само што се није одвалио.  Радознала завирује да види шта се крије иза тих врата: просторија је до врха испуњена столицама за расход. Можда би бар трећина могла да се искомбинује и поправи – помисли, а онда брзо затвори врата и пође назад према својој канцеларији. Ионако је изашла без неког посебног разлога, тек да не слуша разговор колеге. Стиже баш у тренутку кад колега завршава разговор.

 „Колега, зашто толико разговараш? Знаш колико ће то да кошта?“ – чује себе како изговара питања колеги. Да ли је више изненадила себе или колегу смелошћу свог питања. Затечен у првом тренутку не зна шта да каже, а онда полако одговара

„Сви други могу да троше и баш их брига, е сад није ни мене брига.“

„Ја гледам себе, а не друге“ – наставља она, а глас јој дрхти јер предосећа буру:   „Кад сви други буду водили рачуна, онда ћу и ја.“ колега је све љући.

„Али то је заједнички телефон, не само твој. Ако га због тебе искључе неће нико да има, а знаш колико нам треба за посао .“ – док покушава да изгледа смирено, речи сад излазе потпуно без њене контроле.

„Ко? Ко мени сме да искључи телефон? Ја ћу њих да тужим.“ – све је љући и љући, све гласнији и гласнији. Скоро да је изгубио контролу. Овога се и плашила. На срећу изашао је у ходник да се смири. До краја дана више није телефонирао. Она се смирила тек пред крај радног времена.

Пријала јој је свежина ноћи. Добро ће јој доћи вожња бициклом. Утонула у мисли за длаку скреће да не упадне у рупу на путу. Опет је неко украо решетку са шахте за каналицацију. А данас је била ту, добро се сећа. Бесна и љута, највише због своје немоћи, критикује а кога другог , него себе – „да си исправна као што мислиш, твој бицикл би имао светла, не би морала да возиш уз тротоар да избегнеш кола.“

„Добро вече“ – говори док улази у кућу..

 „Јеси ли чула ову бруку: хрватске генерале Готовину и Маркача ослободили у Хагу . Прво су их осудили за злочине над Србима, а сад... . Која брука и срамота?! Која неправда!“ – уместо поздрава псовао је њен муж гледајући трећи дневник.

Зачудо та вест је није толико узнемирила; узела је књигу и отишла у своју собу да се пробуди. Како би волела да је све ово сањала.

Komentari

Re: Буђење

sonatica | 31/01/2013, 14:31

Хвала ти што си овим текстом пробудила у мени нека сећања..нису баш најлепша, али је важно да знаш да се све ово не дешава јунакињи твоје приче..има нас још. Надам се да је буђење било пријатније.

Btw

Stefan | 31/01/2013, 16:10

Strasno!

Re: Буђење

pitija | 31/01/2013, 21:19

sonatica, kako bi dobro bilo da se ovo dešava samo ponekad i ponekome. Poz

Re: Буђење

JLN | 31/01/2013, 22:12

Strasno i tuzno istovremeno i na zalost istinito.

Re: Буђење

nena58 | 31/01/2013, 22:55

Dobra priča, kao i sve tvoje.
naizgled obična, a prepuna životnih istina, tako jednostavnih, a ljudima teških, jer su navikli na teškoće i da ne poštuju nikoga i ništa.
Srećom, nisu svi takvi.

Re: Буђење

pitija | 01/02/2013, 08:39

neno 58, da ima na sreću još finih, nežnih bića kojima je stalo i čija se dela osećaju i pomažu da se ono ružno lakše preživi. neke sam upoznala i na ovom blogu. poz

Re: Буђење

машталица | 01/02/2013, 12:10

желим да коментаришем сваки Ваш текст да бисте ѕнали да их читам и ишчекујем,мада ѕнам да то ѕнате и без овог,али Ви ме сваки пут оставите беѕ коментара...

Re: Буђење

pitija | 01/02/2013, 15:00

Maštalice, drago mi je, a komentar, iako se podrazumeva, znači.

Re: Буђење

Јанакис | 01/02/2013, 16:21

Е, то је наша стварност. Али што је још важније описан је и наш пасивни и површни однос према њој. А док је однос такав ни стварност неће бити светлија.

Re: Буђење

pitija | 02/02/2013, 14:07

janakis, upravo si me "pročitao" - poz

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb