Gušt i dert

Много је волео децу

pitija | 24 Oktobar, 2012 21:51


Отац му је рано умро. Од алкохола. Да заборави бол учио је и ускоро је почео да се истиче од остале деце по знању. Лако је завршио и факултет, међу најбољима. Док је спремао постдипломске студије као млад кадар истицали су га свуда, па су и радна места која је добијао била све боља и боља. Привилегије су стизале једна другу, а ручкови су постали свакодневна ствар. А уз ручак .... прво једна па друга и тако редом. Онда се оженио и све је било у реду. Све док једног дана нису схватили да не могу да имају деце. Жена је данима плакала, он је данима пио. Његов некада велики потенцијал још понекад би засијао у неком разговору, али све чешће се све завршавало његовим очајањем. Ускоро су сви знали шта га изједа. А био је добар човек. Стварно добар, видело се то по очима и по жељи да свима помогне. Све чешће се на добрим жељама све и завршавало. Ни о себи није могао да брине. Док су га ноћу доносили кући, жена је бледа од патње и нема од бола, прихватала његово неупотребљиво тело као крст који јој је досуђен. Све мање се сећала ствари због којих га је волела.

А људи из његовог окружења, некадашњи пријатељи у почетку нису знали ни шта да кажу ни шта да ураде. Само су ћутали. А ћутња претходи избегавању.. Падао је у све већи очај. Пио је сам и пио је све што му је долазило до руке или што су му најближи сарадници дотурали. Још увек је био на челу фирме, а она је заједно са њим све више пропадала. Чудно је како је већина у том суноврату налазила интерес, јер су могли да раде ко је колико хтео, и да узимају колико ко може. Оне малобројне који су хтели нешто да ураде,  како би помогли и њему и средини он је назвао својим непријатељима, и сви остали су се сложили и успротивили променама. Када је умро у педесет и некој, свима је лакнуло. Наравно, на сахрани су говорили све најлепше  

Да ли је можда могло и другачије?

Мајка Тереза није имала своју породицу а много је учинила за туђе, па  Бранко Коцкица није имао своју децу али је правио најпоучније емисије за сву децу као и многи други.

Он је, кажу „много волео децу“ и то је било тачно. Само.. ако ништа не учиниш за своју љубав, као да ниси ни волео. Установа на чијем је челу он био, била је пуна деце, а он од свог самосажаљења, никог није видео ....

Peta Božija

pitija | 24 Oktobar, 2012 11:04

Мислили су : „Буди љубазан према својој деци, родитељима, брачном другу, пријатељима, бирај речи, јер реч може да „убије“, осмехуј им се стално јер осмех прија, мази их често, јер додир лечи, заштити их кад год можеш, нек се осете сигурним, а ти моћним и снажним, понеси терет уместо њих ако је терет такве природе, усрећуј их поклонима било које врсте.

Мислили су:  Не оптерећуј их ситницама, бирај проблеме, плачи с њима а не због њих и не дозволи да они плачу због тебе. Чини све да те кајање не стигне, јер уме јако да боли а савест уме јако да запече .  

Мислили су : Што више се смеј и радуј свему што те окружује. За све што ниси сигуран питај, за све што ти се чини лоше разговарај и разјасни, jeр свако има само своје мисли у глави. Тако ћеш себе сачувати од греха, од љутње, од туге, од зла, а због свега ћеш бити поносан на себе и осећаћеш се добро.

 Чини тако стално, сваког дана и буди свестан да једног дана то нећеш моћи и све твоје нежности отићи ће са тобом.

Чини тако сваког дана, јер једног дана они неће више бити са тобом.“

Мислили су све ово, а написали су само „љуби ближњег свог“ – а мени су требале године да то схватим.

Сви глупи, само ја нисам

pitija | 23 Oktobar, 2012 22:47

Први дан отварања „Роде“. Две жене на капији  разговарају:

-         Е што је овај наш народ глуп. Навалио у „Роду“ као да дају џабе, а тамо све најскупље.

-         Како знаш?

-         Била сам јутрос.

Волим књиге

pitija | 23 Oktobar, 2012 21:24

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Интернет користи и ја га користим, али књиге волим. Волим да је додирнем, окренем у рукама, прелистам и омиришем, да подвучем, да савијем врх стране, да испресујем цвет, да у њој држим  драгу фотографију, да је целу испишем  са „добра књига“, „ову књигу морате прочитати“, да је позајмим комшиници, да је купим пријатељици да напишем посвету, да идем на сајам књига, да завирим у антикварницу, да је загрлим и приљубим уз срце, без страха да ће да ме озрачи, да ми падне на груди или испод кревета, кад заспим са њом, да је ставим испод јастука, да је затурим, да је изгубим па нађем, да је носим са собом , да седнем на њу, да је и мој пас „прочита“, да је препричавам пријатељима. Волим да читам туђе и маштам да напишем своју, да је дајем деци за одличан успех,

Користан је интернет и ја га користим, али књиге, књиге су моја љубав.

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb